Sélectionner une page

НøМад ЛИРИЦС
СРБИЈЕ

Драга публико.

Хвала вам пуно што сте били са нама на овој НøМад турнеји 2023.
Ево дела стихова преведених на енглески.

Нису сви преведени. Кристоф ће вас обавестити када отпева преведене песме.

На крају концерта, Кристоф има књигу коју јавност потписује. Биће му драго да у својој бележници има кратку белешку од вас.
А ако имате фотографије, видео записе са концерта, не устручавајте се да их пошаљете на к@но-мад.цх. Уз ваш договор, они ће се користити за приче или објаве на Инстаграму и Фацебоооку.

Такође можете пратити НоМад на следећим налозима:
https://www.facebook.com/KristofNoMad

https://www.instagram.com/kristof_nomad

Много вам хвала.
Желимо вам добар концерт.

 

ЈЕ МЕNTIR TOUJOURS : ЈЕ М’ЕN TIRE TOUJOURS
УВЕК ЛАЖЕМ: УВЕК ПОБЕЖЕМ
Да спакује светлост
Да се не вежу
безводни номад
Бескрајни простори
Препустите се шарму
Небеске палате
Мелодије завијања
Потопљени морнар
Митоманска вила
Анорексичан
Лиар задиркивати
Лицемјерно
Увек лажем (увек се извлачим)
Одредиште
Интернатионал
Пуни резервоари
Други сусрети
Бежи од сирене
Зачарана
Бежите од сирена
не заустављај се
Покрећу свет
Иструли свет
Увек лажем
Увек бежим

UTOPIA
УТОПИЈА

Ваша жеља је за мене заповест
Моје жеље су неуредне
далеко од буке
Далеко од градова
Далеко од дима парног ваљка
Далеко одавде
Далеко од острва
Далеко од тога да волите бестежинско стање
Слике живота мењају боје
И постепено деградирати
Последње путовање у Утопију
Да верујемо
Не верујемо у то
Али ми се враћамо
Опет и опет
Питамо се зашто
Време је за профит
Време је презира
Близу вас
Близу нас
Близу поноса нових лифтова
Близу чега
Близу свега
Близу напуштања бестежинског стања
Боје живота више немају топлину
А нијансе се играју завишћу

 

BLEU
ПЛАВИ
Волео бих да се надувам
Увек више
Додирните небо
Додирните небо
Волео бих да зароним
На дну вода
Додирните плаво
Посетите тишину и опијеност
Из дубине
Фобије које нас прогањају
И тонемо у плаветнило
Хтео бих да паднем
Увек ниже
ударио у дно
ударио у дно
Волео бих да се надувам
На дну вода
Додирните плаво

 

 

 

SONOMÈTRE (Песма за мој тинитус)
МЕРАЧ НИВОА ЗВУКА
Киши ветар на бубне опне
Сломио си ме изнутра
Сведок заглушујућег света
Плешем са сто хиљада пчела
Ја летим суперсонично
Причвршћен за реакторе
стално те храним
Шуњаш се чак ни не слушаш
Одсутан из тишине
Тако лепи децибели
Чекић у ритму
Туга мигрена
Појачаваш кад те искључим
Неподношљив звучни неред
Сапутник у вечности
Често само тебе чујем
Одсутан из тишине
Верни децибели
узнемиравати у каденци
Пут мигрене

 

 

SENTIMENTS ÉTRANGES
ЧУДНА ОСЕЋАЊА
И ако ме време које пролази радује
Са болом што ми каже да смо нас двоје
Без чудних осећања
Са прашином у очима
Ко је помрачио правила наших игара
Без чудних осећања
Говоримо себи да ће једног дана све бити боље
Када ће тишине бити мање бројне
Без чудних осећања
Сакривати своје грешке није славно
Наше лице у лице постаје катастрофално
Без ових чудних осећања
И ако време које пролази од твојих очију
Дај ми снаге да се уздигнем до неба
Са чудним осећањем
Заувек отићи без збогом
Нећеш знати да ћутим
Са чудним осећањем
Отићи ћу заувек несрећна
Са овим чудним осећањем

 

 

AVEC UN K
СА К
Са мојим пријатељем Сандром
Луда зима
Пуцао сам у косу
Једне ноћи у Карацашу
Катран у перју
Два точка на асфалту
Ишао сам у стопу
Фероциоус Крацоуцасс
У прљавом плићаку
Напуштен од богова
Евил Буддиес
Зови ме Расцар Капац
Али моје име је Кристоф са К
Степенице ме воде
На вратима раја
Држећи се за факира
Летим изнад Кашмира
На зарђалом чамцу
Повез преко очију на носу
Маштам и упијам
Карипски рум
Повријеђен неправдом
Крећем без извештачености
Моји пријатељи ови хероји
Зови ме Калимеро
Али моје име је Кристоф са К
У мојим сновима из детињства
Не буди велики
Пријатељи ван теме
Зови ме Капетан Кроцхет

 

 

 

CE SOUVENIR MARTIEN
МАРТИАНСКО СЕЋАЊЕ
Тражио сам на ветру
Твоја слика
Сумрак мука
Понекад си ми недостајао
Убио сам своје страсти
У загрљају демона
Да се извучем из фатаморгане
Помилујте своје лице
Моја сестра месеца
Саучесник у несрећи
Желим да побегнем горе
Уклони моје јецаје
Ово сећање на Марс
Без сећања си ништа
Петнаест година пљачке
Уроњени у облаке
Да се вратим на Земљу
Седам усамљених живота
Али не желим да се будим
Овај будни сан

 

 

PERSONNE
НИКО
Нико није познавао дно мора од пене
Скривено непознато у сивилу горчине
У тишини крени напред на лишћу лета
Мртви у јесен опраштамо им што су нас изневерили

Нико није претраживао Мочвару епидемија
Из страха да не ископатиш очи у агонији
Остају само мрвице невиности
На послужавнику сервирано прерано
Много прерано

Језеро истрајности нико није пронашао
Сува пустиња без тоталне равнодушности
Зашто избегавати узбуркане плићаке
Спустите руке, реците себи тихим гласом
Да је бескорисно